Uticaj obrazovanja na stav o etničkim manjinama 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Filozofski fakultet

Uvod
Obrazovanje predstavlja u najširem smislu aspekt socijalizacije.Nakon porodice kao primarnog agensa socijalizacije, škola predstavlja sekundarni agens .Ona predstavlja sredstvo kojim se prenose znanja i veštine. Tokom istorije, obrazovanje je prešlo put od neformalih oblika, prenošenja znanja i veština putem usmenih predanja i oponašanja(učenjem po modelu), do formalnog obrazovanja, institcijalizacije obrazovanja. Prve obrazovne institucije javile su se u staroj Grčkoj. U srednjem veku postojale su obrazovne institucije, ali one su bile privilegija sveštenstva i vlastele. Obrazovanje širih narodnih masa javlja se sa početkom industrijalizacije, kada se javlja i potreba za obrazovanom radnom snagom. Osnivaju se škole gde se obrazuju svi slojevi društva.Obrazovanje se razvija, i krajem XIX veka postaje donekle demokratsko, dostupno svima i obavezno.
Različite sociološke perspektive i obrazovanje
Različite sociološke perspektive tumačile su obrazovanje u skladu sa svojom filozofijom društva.
Po funkcionalistima , obrazovanje predstavlja vezivno tkivo društvene solidarnosti. Funkcija obrazovanja je da pojedinac postane privrženi i korisni član društva, tj. prihvati zajedničke norme i pravila odredjenog društva.Škola prenosi i odredjene veštine koje će trebati pojedincima za buduće zanimanje.Obrazovne institucije treba da obuče pojednica za kvalitatno izvršavanje ogredjenog posla u struci u kojoj je pojedinac odabrao da radi.
Liberalna perspektiva naglašava nešto drugačiju ulogu obrazovanja. Predstavnici ove perspektive smatraju da je uloga obrazovanja usavršavanje pojedinca, a kroz usavršavanje pojedinca usavršava se i društvo.Džon Djui , jedan od najuticajnijih predstavnika ove perspektive, na obrazovanje gleda kao na mogućnost razvijanja svih potencijala koje pojedinac poseduje.Pojedinci razvijaju time i sposobnost i motivaciju za kritičko mišljenje o svetu koji ih okružuje.
Bilo da se priklonimo jednoj ili drugoj perspektivi, jedno je sigurno, efekat obrazovanja je jak i neizbežan.Pored prenošenja znanja i veština, obrazovanje utiče i na stvaranje i menjanje stavova.
Politika obrazovanja
Napraviću digrasiju i objasniti pojam politike. Politika prema Dr Jovanu Djordjeviću ima dva značenja. ’’ Po prvom značenju izraz politika ... označava jedan domen društvenog uredjenja i društvenih odnosa u kojima se izražavaju i protivstavljaju borbe interesa i shvatanja društvenih klasa , grupa i pojedinca o nekim osnovnim pitanjima života društva pojedinca . U drugom smislu reči politika ... označava program, pravac i oblike formulisanja odgovarajućih interesa, težnji i ciljeva klasa, nacija, grupa, pa i čovečanstva kao celine.’’(Dr Jovan Đorđević prema ........)..Politika, kao sveobuhvatni koordinator društvenog funkcionisanja, odredjuje pravac i oblik različitih sektora društva kao sto su ekonomija, kultura, privreda pa i obrazovanje.Politika subordninira politiku obrazovanja.Politika obrazovanja pored izgradnje i usavršavanja radno-stručnih sposobnosti čoveka, ima i drugu ulogu:socijalnu ,etičku, kulturnu, ideološku, itd.Prema Dr Nikoli Potkonjaku politika obrazovanja...’’ utvrdjuje koji činioci učestvuju u rešavanju fundamentalnih i praktičnih pitanja obrazovanja i vaspitanja’’. Država velikim delom uređuje ciljeve obrazovanja i vaspitanja kroz nastavni program. To je samo dokaz važnosti obrazovanja u funkcionisanju jednog društva. ‘’Od obrazovanja se očekuje da vrši egalizujuće dejstvo na društvo,a sa druge strane, očekuje se reprodukcija i legitimacija uskih interesa.Obrazovanje je tako osobeno mesto izražavanja klasnih i drugih društvenih protivrečnosti i sukoba.’’(Reader,Sergej Flere)

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]